Da biste se lakše snašli u celoj priči o kabliranju, ovaj članak sadrži osnovne pojmove i termine koji su vezani za mreže i koji će se provlačiti kroz celu priču.

Svi pojmovi se mogu podeliti u dve velike grupe:

• fizičke karakteristike
• merne karakteristike

Fizičke karakteristike su, zapravo, karakteristike koje srećete kada uzmete kabl ili neki uređaj u ruku. Tu spadaju dužina, oblik, broj žica i slično.

Merne karakteristike su vezane za razne tehničke mere ili veli čine koje se koriste u fazi testiranja nekog dela mreže. Tu se ubrajaju otpor, kašnjenje signala i slično.

Fizičke karakteristike Medij

Medij se odnosi na grupu ili tip kabla, ali ne i na jedan određeni kabl. Ukoliko, na primer, kažemo .optičkt kabl", mislimo na bilo koji kabl koji spada u grupu optičkih kablova.

Kabl

Kabl se odnosi na jedan određeni kabl. Pri tome se ovaj pojam koristi i za određeni tip (npr. .višestruki optički kabl") ili na fizički medij (npr. "dužina kabla je maksimalno 100 m").

Instalacija zgrade

Instalacija zgrade je skup kablova provučenih kroz zidove ili podove zgrade ili kancelarije. Najveći deo kablova u kancelarijama je ovog tipa.

Kabl za povezivanje

Kabl za povezivanje je jeftini kabl male dužine koji povezuje instalaciju zgrade i neki od mrežnih uređaja.

Tok

Tok kabla je dužina puta koji signal pređe od jedne do druge tačke u mreži. Tok obično počinje u nekom uređaju kao što je hab (hub) i završava se u radnoj stanici. Tok uključuje ceo put kojim signal mora da prođe. Kod Point-to-Point povezivanja (UTP ili optički kabl) tok je iste dužine kao i sam kabl. Kod ostalih tipova medija ova dužina uzima u obzir sva deljenja i premošćivanja signala sa jednog fizičkog kabla na drugi. Tok u sebi sadrži sve delove instalacije zgrade. kablove za povezivanje i sve pasivne delove (kao što su utičnice, patch paneli i slično) između dva uređaja. Ukoliko imamo više različitih tipova kablova u okviru instalacije. onda se tok kabla računa samo kao dužina svih delova tog tipa kroz koje će signal proći. Ukoliko se. na primer. govori o dužini debelog koaksijalnog kabla. onda tok signala ne uzima u obzir kablove za povezivanje ili tanke koaksijalne kablove, čak i ukoliko postoje na putu siganala od tačke A do tačke B.

Žica (vod)

Kada kažemo .žtca" ili "vod" misli se na fizičke komponente unutar kabla.

Jezgro

Jezgro je deo žice kroz koji putuje električni ili svetlosni signal i koji nosi informacije kroz mrežu. Ovaj termin se uvek koristi da označi onaj deo provod nika (žice) kroz koji informacije mogu da teku. Ukoliko kabl ima samo jednu žicu, onda je jezgro žice istovremeno i jezgro kabla. Ukoliko kabl ima više žica, onda ne možemo da govorimo o jezgru kabla.

Vlakno

Vlakno je metalni ili stakleni transmisioni medij, obično okružen izolatorom. Ukoliko je medij metalni, onda možemo imati jedno deblje vlakno ili snop više tankih vlakana, koja se međusobno do dir uj u u jednom provodniku.

Izolator

Izolator je sloj neprovodnog materijala koji štitijezgro ili vlakna od fizičkog oštećenja i dodira sa drugim vlaknima (u višeprovodničkom kablu). Takođe, izolator može da smanji uticaj spoljnih elektromagnetnih uticaja (električna buka).

Oklop

Oklop je sloj metala koji štiti jezgro ili vlakna u kablu od spoljnih elektromagnetnih uticaja. Oklop je omotan oko jezgra i odvojen od njega slojem izolacionog materijala.

Prečnik (gauge)

Preč nik žice se izražava preko American Wire Gauge (A WG) jedinica. Što je broj manji, to je deblja žica. Prečnik žice ima uticaja na električni otpor žice. Što je žica debl]a. to je otpor manji i signal može lakše i duže da putuje.

Konektor

Konektor je metalni, plastični ili kompozitni dodatak koji omogucuje da se kablovi povežu međusobno ili sa uređajima. Konektori se nalaze samo na kablovima, dok se portovi nalazi na uređaju.

Kućište

Osnovni deo svakog konektora je kućište. Kućište je napravljeno od metala ili plastike i daje konektoru oblik. Sa druge strane, njegov oblik ukazuje na to da li može da se poveže sa drugim konektorom ili portom. Namena konektora je da razdvoji i rasporedi žice u kablu i postavi ih u raspored koji je standard an za povezivanje. Ukoliko se kućište lako može razdvojiti, onda se naziva školjka.

Pin

Pin je izloženi metalni šiljak koji se ubacuje u kanal ili ostvaruje vezu dodirom drugog kontakta. Pin omogucuje da se signal prenese sa jednog kabla u uređaj ili drugi kabl kroz port ili konektor u koji je uključen. Pinovi mogu biti potpuno izloženi i tada ulaze u kanal na drugom konektoru. Mogu biti i delimično izloženi i tada se nazivaju kontaktima. Veza se ostvaruje naleganjern kontakta na kontakt. Potpuno izloženi pmovi izlaze iz kućišta. Kontakti su sa dve ili tri strane zatvoreni plastikom ili nekim izolatorom.

Kontakt

Kontakti su lokacije na konektoru gde se informacija prenosi sa jednog na drugi konektor preko izloženih metalnih površina, koje su u međusobnom dodiru.

Kanal

Kanal je šupljt metalni cilindar u koji ulazi pin. Kada pin uđe u kanal, dolazi do njihovog dodira i ostvaruje se električna veza. Ovaj termin ne treba mešati sa mrežnirn terminom kanala, koji ukazuje na put prenosa signala kroz razne uređaje od mesta A do mesta B.

Pol

Pol konektora je način organizacije pinova, konektora i kanala. Tako razlikujemo muske. ženske i hermafroditne (bespolne) konektore. Najčešće koristimo prva dva tipa. Muški konektori su konektori koji imaju pinove i napravljeni su da uđu u konektore sa kanalima. Ženski konektori su konektori koji imaju kanale i u koje se priključuju muški konektori. Ukoliko je konektor bespolan, to znači da se na njega može priključiti isti takav konektor. Za razliku od njih, muški i ženski konektori se mogu priključiti samo međusobno. Nije moguće ostvariti konekciju između dva muška ili dva ženska konektora.

Konektor sa ključem

Ovaj konektor je napravljen tako da se može priključiti samo u odgovarajući port. Kada se konektor ubaci u port. on je automatski postavljen u pravilnu orijentaciju i kontakti naležu jedan na drugi.

Konektor sa vođicama

Konektori sa vođicama su napravljeni tako da se prilikom spajanja sa drugim konektorom ili portom međusobno fiksiraju šrafovima. Nakon što se zašrafe, ostvarena je konekcija i konektori se ne mogu sami razdvojiti.

Konektor sa zaključavanjem

Ovaj tip konektora je speciftčan po tome što koristi neki mehanizam za fiksiranje položaja. Obično ima takav oblik da se na samo jedan način može priključiti. Nakon što se konektor ubaci u port i aktivira mehanizam za zakljućavan]e, spoj postaje otporan na razdvajanja usled pomeranja.

Port

Port je skup pinova ili kanala na mrežnom uređaju koji su tako organizovani da prime konektor. Portovi su dizajnirani tako da prime konektore samo određene vrste i mogu biti sa vođicama. ključem ili zaklj učavanj em.

Džek(jack)

Džek je obično sinonim za port. Uobičajeno je pod ovim nazivom podrazumevati port u zidu ili nekom pasivnom uređaju.

Test karakteristike Impedansa

Impedansa je otpor koji se javlja u kablu pri protoku struje kroz njega. Meri su u omima (O). Kablovi sa većom impedansom pružaju veći otpor protoku struje. Neke mreže zahtevaju određenu vrednost impedanse da bi mogle da rade. Ukoliko ova vrednost nije korektna, mreža ne radi.

Crosstalk

Crosstalk je električna interferencija između dva voda u kablu. Ovo se najčešće javlja u unshielded twisted pair kablu. Do ovoga dolazi kada jedna od niti dodirne drugu nit u kablu. Uzrok za ovo je nestanak izolatora oko niti.

Šum

Šum je električni signal koji se spontano generiše u kablu, kao posledica bliskog uticaja nekog predmeta koji generiše magnetno polje. Obično su to elektromotori ili transformatori.

Kašnjenje

Kašnjenje signala je period vremena koji je potreban da se signal prostre kroz segment mrežnog kabla. Kako se signali, i električni i svetlosni, kreću kroz transmisioni medij nekim delom brzine svetlosti. to postoji znatno kasnjenje signala od trenutka ernttovanja do trenutka prijema. Vreme kasnjenja se meri u mikrosekundama (ps), odnosno milionitim delovima sekunde.

Slabljenje

Slabljenje signala je redukcija jačine signala u kablu, nastala kao posledica apsorbcije ili disperzije električnog ili svetlosnog signala na putu kroz kabl. Efekat slabljenja je smanjenje jasnoće signala sa porastom daljine puta. Slabljenje se meri u decibelima (dB). Slabljenje se meri na dva načina. Prvi način je slabljenje kao karakteristika kabla. Iskazuje očekivanu vrednost slabljenja signala pri prolasku kroz kabl. Meri se udB/m,dB/km ilidB/ft (ft - feet, oko 0.3 ml. Druga mera je stvarno ka šnje nj e dobijeno na osnovu merenja karakteristika kabla. Pri ovome se meri karakteristika na celom toku kabla. uključujući sve aktivne ili pasivne uređaje kroz koje signal prolazi na putu od jednog do drugog kraja. Izražava se udB.