Mrežni način rada donosi niz pogodnosti. Prva i najuočljivija je da informacije više nisu zatvorene na jednoj mašini, već mogu da kruže. Neko će reći da je to moglo i ranije. Bilo je to manje elegantno rešenje, ali je radilo. Naravno. to je čuveni .Frizbi-Net" ili prebacivanje fajlova disketama.

Iako na prvi pogled jednostavno, ovo rešenje ima niz nedostataka. Disketa je veoma osetljiv medijum. Ne sme da se greje ili hladi, osetljiva je na toplo tu i dodir. može da se ošteti magnetom. Zatim, tu je i problem drajva. Ukoliko glave nisu dobro podešene ili upadne prašina, zapis na disketi postaje nečitjiv. Naravno, treba uzeti u obzir i potrese glave prilikom snimanja podataka. Ukoliko do njih dođe, zapis je vrlo verovatno oštećen. A i kapacitet diskete je samo 1.44MB ...

Ovi problemi nestaju u radu sa mrežom. Svaki kompjuter u mreži može da pristupi bilo kojem drugom. Svi resursi ili njihovi delovi (harddisk, CD-ROM, flopi drajv, štarnpač, modern, faks, ... ) mogu se deliti među korisnicima. Time dobijamo mogućnost da u kancelariji sa nekoliko zaposlenih instaliramo jedan bolji, a samim tim i skuplji, štampač (recimo neki od bržih Hewlett-Packard (HP) laserskih štampača). Sada svi zaposleni koriste taj štampač i vide ga kao svoj lokalni. Ukoliko ste sekretarici instalirali kompjuter. a njoj je potreban samo Word for Windows (ili neki drugi program za obradu teksta), verovatno je da će veliki prostor na disku biti slobodan. Ovo je posebno izraženo kada se kupuju standardizovane mašine.

Posmatrajmo jednu imaginarnu firmu .. Ured za istraživanje ruda" (UZIR).

Recimo. kupujete 5 mašina i sve imaju Pentium na 133MHz. 32MB RAM. 2GB disko Ukoliko jednu mašinu koristi Pera računovođa. drugu Mika iz prodaje. a treću Mica sekretarica. upotreba resursa neće biti ista. Pera i Mika će imati potrebe za radnim tabelama (u Excelu ili Quattro Pro u), a možda i neki specijalizovani program za finansijske poslove. Svako od njih će imati svoj deo posla. ali oni moraju da sarađuju i razmenjuju podatke. Mika prijavljuje Peri koliko je komada prodato time što popunjava svoj deo tabele (ukoliko pretpostavimo da koriste radnu tabelu), a Pera Miki daje informacije o cenama popunjavajući drugu kolonu. Na osnovu informacija iz Mikine kolone. Pera može da napravi izveštaj o poslovanju. dodajući na Mikine informacije o prodaji. Žikine informacije o proizvodnji.

Pri ovome. svako od njih može da radi svoj posao nezavisno od onog drugog. Da li će raditi preko jedne ili više tabela (a samim tim i fajlova), zavisi od koncepta rada. Ali. ono što je bitno jeste činjenica da oni mogu da rade simultano i nad živim (aktuelnim) podacima. Pri tome nema prekucavanja podataka. problema tipa .. Pera je na bolovanju. a mi ne znamo gde drži spisak. ..", svi dobijaju informaciju u istom trenutku. mogu da se kombinuju rezultati (upiti stanja. preseci, izveštaji, grafikoni...).

A šta je sa Micinim diskom? Zašto je ona upetljana u celu priču? Naša Mica sekretarica nema potrebe da se upliće u samu priču oko ovih informacija. jer joj nisu potrebne. Ali. dok ona kuca poslovna pisma ili završava neke druge poslove. na njenom disku se mogu smeštati podaci. Recimo. podelimo njen disk na dve particije. Jedna od njih se proglasi deljenom (share disk) i svi joj mogu pristupiti. Sada se na nju pravi bekap (backup) naše tabele iz gornjeg primera. Time obezbeđujemo da nam u slučaju havarije na Perino]. Mikinoj ili Žikinoj mašini. podaci budu očuvani. A sa druge strane. resurs (Micin harddisk) je iskorišćen u daleko već em procentu.

Zamislite sada situaciju da je Pera otišao na službeni put. Ugovorio je posao ili tek treba da ga ugovori i potrebne su mu neke dodatne informacije (možda je nešto prodato u međuvremenu ili je neka velika narudžbina izvršena od kako je otišao). Pera ima prenos ni kompjuter. uključi se modernom na našu malu mrežu i skine dodatne informacije.

Naša firma UZIR je kupila povoljno magacinski prostor koji je nešto dalje od zgrade u kojoj je direkcija. Tamo je smešten magacin. Janko magacioner ima svoj kompjuter preko kojeg unosi podatke o tome šta je pristiglo u magacin i šta je izdato iz njega. Ovaj kompjuter je deo mreže i svi podaci se distribuiraju do prostorija firme. Na osnovu njegovih podataka (za koje pretpostavljamo da su tačni). Mika može da pravi kalkulacije o prodaji; Žika pravi plan proizvodnje; Pera ima informacije o proizvodnji. tražnji robe. Zalihama.

Kao što vidite iz ovih primera, mreže imaju velike prednosti. Mislim da sam Vam dao dovoljno razloga da se odlučite za mrežni rad, ukoliko već i niste. Sledeća članak Vam ukazuju na to kako se mreža može napraviti i za koju implementaciju da se odlučite.